„СРБИЈА - Национална ревија”, број 91
РЕЧ ПРЕ
Те 1922, у паузи Великог рата, после толиког пира смрти, рођено је низ српских великана. Васко Попа, Душко Радовић, Радован Самарџић, Дејан Медаковић, Миодраг Протић, Воја Чолановић, Михиз, Рајко Митић... Живот се стара да попуни празнине и сачува равнотеже. Да се не прекине ред чувара ватре и смисла.
Те 1922. објављени су „Стражилово” Црњанског и Откровења Растка Петровића. У свету, Џојс објављује Уликса, Елиот Пусту земљу, Рилке Девинске елегије... Ако ова 2022. омане, моћи ћемо да се одржимо само на води и стогодишњицама. <
САДРЖАЈ
Увођење
Словенски гамбит
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
СЛИКАР ЂОРЂЕ КРСТИЋ И ОБНОВА НАЦИОНАЛНЕ УМЕТНОСТИ
Померање границе
Признања
НАГРАДЕ „КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ”, ДВАДЕСЕТ ДРУГИ ПУТ
За високе домете
Од три стотине образложених предлога, жири је одабрао двадесет двоје најбољих у привреди, култури, спорту, медијима, науци и уметности, хуманитарном раду. Критеријуми: изврсност, пословна препознатљивост, одрживи развој, друштвена одговорност, етичке вредности и хуманост. Међу награђенима су и музички уметници Бојан Суђић и Бора Дугић, атлетичарка Ивана Вулета, новинари Оливера Ковачевић и Мишо Вујовић... Председник жирија био је проф. др Радован Пејановић, а цео пројекат „Пут ка врху” осмислио је и води Владо Маркановић из новосадске агенције „Медија инвент”
Летопис
КАРАБУРМА, НЕКАДАШЊЕ ПРЕДГРАЂЕ У КОЈЕМ ЈЕ СВЕ ОВО ПОЧЕЛО
Откривање првог Београда
Келтски Сингидун заправо није био на Ушћу, ни око Тврђаве, него у карабурмском делу Палилуле, све тамо до ритова дуж Миријевског потока. Више од два миленијума касније ту је никао сиромашни део града, чувен по аласима, кочијашима и нарочито боксерима. Свеједно да ли јој назив значи „црна омча”, „криви нос” или „стеновити рт”, на Карабурми је свакако никла прва индустријска зона у Београду. Ту је и једина бања на ужем градском подручју и најромантичнији фудбалски клуб на свету
Пише: Милош Лазић
Посета
НА КОСОВУ, ПОВОДОМ 130. ГОДИШЊИЦЕ ОД ОСНИВАЊА СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
У заветном кругу
У Митровици пуна сала у Студентском клубу, на представљању једне од две најстарије и најзначајније српске издавачке установе. Млад и начитан свет, словенске лепоте. А говоре врсни песници: Лакићевић, Бабић, Михајловић, Матић, Ракочевић, Поповић... У Лепосавићу темељно предавање др Марије Јефтимијевић Михајловић о Косову у издањима СКЗ. За само два дана чули смо мноштво важних имена и наслова, идеја и гласова. Запамтили небоземни пој и слике које светле. (...) Народ који се на овакав начин бави књигом и културом не треба никоме да се правда што је свој на своме
Забележио: Игор Давидовић
Дугови
ГЕНЕРАЛ ЂОРЂЕ СТРАТИМИРОВИЋ (1822–1908), ЈЕДАН ОД УТЕМЕЉИВАЧА СРПСКЕ ВОЈВОДИНЕ
Повратак северног вожда
Из старе српске племићке породице, изузетан официр, у младости пустоловног духа, у револуционарном метежу 1848–1849. одмах се ставио уз свој род. Командовао је српском војском и извојевао низ блиставих победа над знатно јачим мађарским нападачима, што је спасло народ. Кнез Александар Карађорђевић даровао га је својом генералском униформом и Карађорђевом сабљом, Његош га одликовао Обилића медаљом, кнез Михаило Обреновић се са њим окумио... Захваљујући посебном Одбору и Центру за развој Шајкашке, посмртни остаци генерала Стратимировића у септембру 2021. пренети су из Беча у Србију и сахрањени у Сремским Карловцима
Пише: Дејан Булајић
Средишта
ЧАЧАНСКА БИБЛИОТЕКА „ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС”, У СУСРЕТ СВОЈОЈ 175. ГОДИШЊИЦИ
Дом смисла и књиге
У 171. години престала је да буде бескућник и подстанар. У њеном новом здању у Синђелићевој 24, лепом и модерном, са одличним младим и стручним тимом, отвориле су се и многе нове могућности. Од 2018. Библиотека има и један драгоцен траг онога чије име носи. Ту је легат новинара Синише Пауновића, у настајању је целина посвећена Бранку В. Радичевићу. Пажњу плене бројна уметничка дела у оплемењеним просторима, нови приступи у обради грађе и баратању књигама, врло занимљиви живи програми културе. Али далеко најважнији су читаоци, од најмлађих до најстаријих. Они овде дају и добијају смисао
Великани
ВОЈИСЛАВ М. ЂУРИЋ (1912–2006) И ВЕЛИКА ПОРУКА МИЛЕНИЈУМÂ КЊИЖЕВНОСТИ
Зевс на општој катедри
Основао је Катедру за општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету Београдског универзитета. Његове антологије, од српских јуначких песама до светске лирике, од античке до српске класике, отварале су пред нама пространства књижевности и културе, утицале на темељне представе и појмовнике. Ученик и следбеник Веселина Чајкановића, Милана Будимира, Милоша Н. Ђурића, Анице Савић Ребац, и сам је учио многе будуће велике професоре, књижевнике, уреднике. Никада није шкртарио у свом дивљењу истинском књижевном мајсторству
Пише: Драган Лакићевић
Памјат
ЈЕДНО ЛИЧНО ОПРАШТАЊЕ ОД МИЛОВАНА ВИТЕЗОВИЋА (1943–2022), ПИСЦА КОЈИ СЕ ДОГОДИО НАРОДУ
Балада о Витезу
Написао је више од четрдесет књига, у око две стотине издања, на једанаест језика. Заступљен је у преко педесет српских и светских антологија. Српски и словенски академик, председник Удружења књижевника Србије. Његови романи, песме, афоризми, серије и филмови висока су вредност српске културе. Награђујући Европском наградом серију „Вук Караџић”, Умберто Еко рекао је да то није само узвишена фреска српске историје него и европске културе. (...) А Милован Витезовић је од првог дана и првог броја са нама. Наше странице и сећања пуни су његових трагова
Пише: Бранислав Матић
Растанци
ЗОРАН ПЛАВШИЋ (1944–2022), ВАЖНО ИМЕ СРПСКОГ НОВИНАРСТВА И НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ
Зналац сигурних друмова
У новинарству је био непуних шездесет година, у Удружењу новинара педесет. Остали су иза њега милиони километара, неизрачунљиви простор и време испуњени његовим пером, гласом, животом. Од Радио Београда, преко „Политике Експрес”, „Политике”, „Ауто света”, до „Националне ревије” – одвијала се ова богата новинарска каријера. Унук чувеног професора Милана Будимира, писац тиражног водича „Аутомобилом кроз Југославију”, Зоран Плавшић оставио је траг који ће трајати
Пише: Мишо Вујовић
Водич
ПРАВЦИ РАЗВОЈА ТУРИЗМА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Спортско средиште
Спортска медицина на високом нивоу, планински спортски центар на Гочу, дворане, базени, тениски терени, стадион... Није ово само отмено летовалиште и лечилиште, него и спортски град. Таквом угледу допринели су и они који су управо са припрема у Бањи кренули у поход на светске врхове, од најбољег тенисера света Новака Ђоковића, преко одбојкашке репрезентације Србије, до славних чланица теквондо клуба „Галеб”
Трагови
ЈЕДНА НЕОБИЧНА ИЗЛОЖБА И СИСТЕМСКИ НАПОРИ У РУМИ
Брига о култури
Публика је опет могла да види обновљену царску Повељу дату 1818. румским занатлијама. На шеснаест пергаментних листова, калиграфски, на латинском језику, тај важан документ сведочи да је румско трговиште имало знатну привредну важност још пре више од једног века. У оквиру даљих улагања у културу, градска библиотека „Атанасије Стојковић” сели се у обновљену зграду Дома војске. Започиње и заштита од влаге у здању Завичајног музеја, што ће омогућити да буде враћена стална поставка
Јубилеј
„ЛАСТА”, ВОДЕЋЕ СРПСКО САОБРАЋАЈНО ПРЕДУЗЕЋЕ, ОБЕЛЕЖАВА 75. ГОДИШЊИЦУ ПОСТОЈАЊА
Стабилност дугог лета
Пређен је велики пут. И у најсложенијим догађајима, свечаностима, кризама, ратовима, поплавама, земљотресима и ерупцијама вулкана, „Ласта” је стизала где треба. Поуздана, квалитетна, солидарна, наша. И после ововековне светске економске кризе, потом и пандемије, очувала је систем и показала да је респектабилна компанија. Наставиће јачање возног парка и улагање у инфраструктуру. У „Ласти” се са оптимизмом гледа у будућност
Пише: Алекса Комет
Раст
ДР ДРАГАН МАРКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ИЗВРШНОГ ОДБОРА „ТРИГЛАВ ОСИГУРАЊА” У БЕОГРАДУ
Креирање сигурније будућности
„Триглав Група”, у чијем оквиру је „Триглав осигурање”, остварила је раст у свим сегментима осигурања и на свим тржиштима на којима послује. Циљ је да до 2025. оствари укупне приходе који ће премашити 1,6 милијарди евра. У Србији је присутна од 2006. и има комплетну понуду животног и неживотног осигурања. Пандемија је донела нове изазове и искуства, отварајући простор за нове производе и нове просторе раста. Много тога још је нејасно и предмет је даљих истраживања
Знање
ПЕТНАЕСТИ БЕОГРАДСКИ ДАНИ ИНЖЕЊЕРА
Креативност техничке интелигенције
Студенти и млади стручњаци показали су, и овог пута, висок ниво знања и умећа. Одржано је више занимљивих радионица и Сајам иновација. У категорији студија случаја победио је тим „Процесаши и полимерац”, а у иновативном дизајну тим „Склопка”, студенти Технолошко-металуршког и Електротехничког факултета у Београду
Простор
ОБНАВЉАЊЕ СОБА У „МЕРКУРУ” ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ
С погледом у будућност
Изглед ентеријера и екстеријера један је од главних фактора на основу којих се опредељује модерни гост. Са пројектним тимом „Симпа”, „Меркур” је осмислио изглед нових соба по заиста најбољим светским стандардима. Обновљене су собе на три спрата у „Меркуру Новом”, а до краја 2022. биће и остале из те категорије. Темељи сутрашњице праве се данас
